Izabrani tekstovi u ovoj knjizi Ive Andrića predstavljaju presek čovekovih osećanja u godinama rata: od kraćih nacrta i zapisa do priča i stihova u kojima se često mogu sresti zapažanja poput ovih: Svuda izgled pustoši i zadah paljevina ili Gluva pustoš i grobni muk i hlad. Na metafizičkom planu, ali i na materijalističkom, uočavamo potragu za smislom čovekove egzistencije. Narativ u ovoj knjizi je ponekad okrutan i težak prema životu, ali i odmeren i bolan, s nekom čudnom vedrinom intimne ispovesti ljudske duše nad ambisom sećanja i svakodnevice.
U jednoj slici u kojoj Andrić s terase posmatra ruševine Grada, u kontrolisanim pokretima i zasićenom pogledu neizbežne okolnosti, otkrivaju se i unutrašnji nemiri koji reflektuju dublji smisao istorijskog perioda koji je danas pred nama kao nekakva nužnost, kao bolno sećanje.
U jednoj slici u kojoj Andrić s terase posmatra ruševine Grada, u kontrolisanim pokretima i zasićenom pogledu neizbežne okolnosti, otkrivaju se i unutrašnji nemiri koji reflektuju dublji smisao istorijskog perioda koji je danas pred nama kao nekakva nužnost, kao bolno sećanje.
