Mladenka kostonoga

Želimir Periš

Roman koji slavi žene, buntovnice, pobunu i prkos. U priči o veštici Gili koja je ismevala sveštenstvo i vlast, koja je lečila, negovala i štitila druge, pre svega žene, a koja je zbog svog drugačijeg izgleda, shvatanja i otvorenosti bila meta progona uskogrudih licemera, Periš opisuje zadrt, okrutan, naizgled bogobojažljiv svet pun predrasuda koji, iako dva veka dalek, deluje jezovito blisko i odražava savremene probleme.

U Beču je 1882. godine policija privela, pretukla i saslušala guslara Želimira Periša (44, Zadar), koji je spevao ep o veštici Gili. Tu počinje roman Mladenka kostonoga, koji se nelinearno proteže kroz skoro ceo 19. vek i ispreda brutalnu priču o životu nesrećne progonjene žene.

U postmodernističku mozaičnu strukturu Periš uklapa 52 glave koje počinju desetercom i sažetkom, razigrano ih kombinujući s inkvizicijskim i etnološkim zapisnicima, propovedima, enciklopedijskim člancima, muzičkim kritikama, receptima…

Mladenka kostonoga pripoveda o vremenu pre dva veka, kada su se preplitale ideje racionalizma, nacionalnog identiteta i socijalne pravde, ali i odražava savremene probleme. Iznad sve metafikcije, intertekstualnosti i poigravanja formom, ovo je potresna priča o položaju žene, roditeljstvu, materinstvu, nepravdi i muci.