Ovom antologijom predstavljeno je najlepše cveće klasičnog nasleđa tri istočnoazijske zemlje – Kine, Koreje i Japana. U prevodu sa starokineskog originala, kroz rigoroznu filološku i kulturnu analizu, prikazani su antički autori čija je slika i prilika u nas do sada bila nesigurna i maglovita, poput Konfučija, Lao-cea, Mencija i Džuang-cea. Njima se pridružuju budističke molitve, balade i epovi, i generacije slavnih pisaca i pesnika koji su prevođeni malo ili nimalo: Si-ma Ćen, Li Bai, Du Fu, Bai Đu-ji, Irjon, Hvang Đin-i, Kukai, Nacume Soseki... Autora je sveukupno osamdeset, uz bezbroj onih koji su ostali anonimni, u rasponu od tri milenijuma. Klasična starina Istočne Azije zove poput žar-ptice, koja je plakala namesto konfučijanskih učenjaka i donosila im nadahnuće.
Priredio i preveo sa starokineskog Mateja Matić.
